“Клик, клик – бум!“ – Судбоносни пуцњеви српске историје

Судбоносни пуцњеви су кроз српску историју имали заиста велики значај. Неки су заиста мењали ток историје, али свима им је заједничко то да су као главни мотив имали исправљање неправде. Оне који су пуцали красила је храброст, и није их занимала сопствена бит већ су то радили за неки “виши циљ“.

Ови хероји су се својима мецима, својом али и туђом крвљу уписали у књигу српске историје.

Најпознатији меци српске историје су дефинитивно они које су из својих оружја испалили Стеван Синђелић, Гаврило Принцип и Пуниша Рачић.

Стеван Синђелић (Датум пуцња: 31.5.1809.)

Стеван Синђелић је био српски јунак и војсковођа у Првом српском устанку.
Свој судбоносни метак испалио је у Боју на Чегру, дигавши у ваздух шанац пун Турака.

Синђелић је добро држао свој положај. Османлије су бесомучно нападале, али су их Синђелићеви јунаци одбијали. Напослетку, Турци су ушли у шанац, и напад се претворио у борбу прса у прса. Османлијама је стално стизало појачање, а Синђелић је на крају остао сам.

Када је увидео да Османлије не може натерати на повлачење и да је остао сам, Синђелић је опалио из своје кубуре у буре барута и тако је завршио бој, не дозволивши Турцима да га ухвате живог.

sindj pistolj

Кубура Стевана Синђелића

После ове борбе од глава српских јунака изграђена је Ћеле-кула.

800x0_IMG-20140221-1105581

Гаврило Принцип (Датум пуцња: 28.6.1914.)

Гаврило Принцип је био члан Младе Босне. Он је, као њихов члан, извршио атентат на аустроугарског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу на Видовдан 1914.

Вест да ће Ф.Ф. посетити Сарајево код Гаврила и његових сабораца изродила је идеју атентата на престолонаследника а све у сврху ослобођења Босне и Херцеговине аустроугарске тираније.

После неуспелог атентата бомбом од стране Недељка Чабриновића, Гаврило је својим пуцњевима пресудио Францу Фердинанду, и на тај начин ушао у историју.

gp pistolj

Пиштољ Гаврила Принципа

Неки историјски извори наводе да је припадницима Младе Босне пиштољ уручио Апис лично, али је дефинитивно да је пиштољ дошао из Србије под организацијом “Црне руке“.

Принцип је своју затворску казну служио у затвору Терезин у Чешкој, где је умро од туберкулозе. То се десило пред крај Великог рата. Нажалост, Гаврило није жив дочекао ослобођење Југославије, а то му је била животна жеља.

Амерички и немачки медији покушали су да окаљају име и дело Гаврила Принципа, поредећи га са Осамом бин Ладеном.

Истина је да је Гаврило Принцип био слободар и херој који се није мирио са окупацијом. Са својих 20 година учинио је оно што његови вршњаци данас не могу ни да замисле.

ГАВРИЛО

Пуниша Рачић (Датум пуцња: 20.6.1928.)

Пуниша Рачић је био српски политичар из Црне Горе, војни обавештајац, четник и велики националиста.

Његов судбоносни пуцањ десио се приликом једне скупштинске седнице када је Хрват Павао Радић крајње понижавајуће питао “Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо – па да будемо мирни!“. Хрвати су овиме хтели да кажу како немају намеру да се осећају дужнима Србији за ослобођење. “Бечки коњушари“ су још једном показали да им више вреди да буду слуге Запада него слободан народ. Чињеница која се много пута кроз историју доказивала тачном.

Пуниша Рачић преко овога није могао да пређе па је својим мецима објаснио колико кошта српска крв:

пернар

punisa pistolj

Пиштољ Пунише Рачића

И ако их љигавци слугерањског менталитета можда данас називају “терористима“ ови људи су поставили пример како треба деловати. Понос и слобода немају цену, сопствена бит ништа не значи ако подразумева окупацију и сагињање главе пред сваким ко мисли да је бољи и јачи од тебе.

kliklikbum

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s