Шетња помаже здрављу, али не и општем стању…

Неминовно је дошло. Протести се распадају.

Трећи-четврти дан за редом на протестима се скупља мали број људи и све их је мање. Шта би могли бити проблеми?

Као први проблем  јавља се недостатак делотворности самих протеста. За оволико дана шетања власт се прави и слепа и глува тј. фактички игнорише све захтеве демонстраната што јасно указује да протести нису делотворни.

Друга могућност је то што су постали монотони. Свакога дана исте шетње, а протести трају у просеку три сата. Треба схватити да људи који долазе на протесте немају свакога дана по три сата за губљење.

Трећа ствар је да фале конкретне акције. Било је најава да ће се протести радикализовати, и при томе не мислим на присуство Воје Шешеља. 🙂
Најављено је блокирање саобраћајница, мостова, раскрсница, а од тога, чини се, нема ништа.

Сукоби у “вођству“ протеста само још више раде против њих самих. Јавиле су се две струје од којих је једна за коначну радикализацију, док друга сматра да је за то превише рано. Моје мишљење је да није рано већ је право време за то. Као што сам већ рекао, монотоне шетње и уобичајене пароле више не привлаче пажњу нити стварају мотивацију да се народ прикључи.

Без обзира ко стоји иза протеста, народни бунт јесте реалан. Мени нико није платио да будем тамо већ сам шетао зато што сам сагласан са захтевима, али и мој ентузијазам је при крају сем ако се не деси нешто конкретно.

Против искреног народног бунта раде и неке организације које желе себе да истакну у први план. Конкретно мислим на анархо-левичарске организације и ауто-шовинистиче НВО.

Противници протеста мисле да је главна сврха смењивање Вучића и довођење на његово место Јанковића или Јеремића. Наравно да међу учесницима постоје и такви елементи. То је природно јер сви желе да се окористе од народног бунта.

За себе морам рећи да сам тамо ишао као противник јадне власти и још јадније опозиције. Оно што засигурно знам је да на протесте не бих нити једном отишао да их је јавно организовала поменута јадна опозиција. Опозиција се прикључила захтевима протеста, али где су били пре избора? Лепе паре су узели и пристали на игру а сада кукају. Нема “кме-кме“. Зашто сте се упуштали у такву игру када сте од почетка знали да је намештена? Када плешеш са Ђаволом чекаш да стане музика.

Пошто живим у Нишу, могу да коментаришем само протесте у овом граду. За мој укус, протести су били превише мирни, што је мач са две оштрице. Добра страна је што Вођи није испуњен “влажни сан“ о “македонском сценарију“. Лоша страна је то су монотоне шетње народу досадиле, баш као што сам поменуо на почетку текста.

Позитивне стране нишких протеста је то да су демонстранти подржали ратне ветеране у својој борби за неисплаћене ратне дневнице. Однос власти према ветеранима нам показује како би се иста односила и према нама када би се десио неки нови рат.

Поред тога, демонстранти су у великој мери помогли прикупљање новца за малог Андрију Станишића који пати од тешког облика деформитета кичме. Још једна од ствари за коју држава треба да се побрине, али неће.

Чињеница је да се због горе наведених разлога протести полако распадају. Да ли је енергија сагорела или је ово само затишје пред буру? Остаје да видимо.

Ово је био само коментар искреног учесника и противника јадне власти и још јадније опозиције.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s