Препорука за читање: “На западу ништа ново“ и зашто је читати баш данас

Дуго сам се размишљао да ли да пишем препоруке за читање, али ако већ прочитам добру књигу, зашто да је не препоручим, можда ће се некоме свидети моји утисци па ће и сам решити да прочита. Читање је добро, отвара видике и шири хоризонте.

Ова књига није нити оптужба нити исповест, а понајмање авантура, јер смрт није авантура за оне који стоје лицем у лице са њом. Овом књигом ћу једноставно покушати да прикажем једну генерацију људи, која и ако је успела да избегне његове гранате, бива уништена ратом.

Е. М. Ремарк

Пре неколико месеци прочитао сам књигу “На западу ништа ново“ Ериха Марије Ремарка.
Књига сама по себи није толико обимна, али на том броју страница (скоро 300) садржи велики број описа ситуација које приказују све страхоте рата.

Дакле, књига је писана у првом лицу. Аутобиографска је јер је писац учествовао у Првом светском рату као немачки војник. Ова књига је била једна од оних које су нацисти забрањивали и спаљивали. Нацистичка врхушка је веровала да ова књига убија борбени морал међу Немцима. Нешто као што је Трамбоова “Џони је кренуо у рат“ радила младим Американцима током Вијетнамског рата.

Зашто пишем о овоме сада? Пишем зато што неки политичари (међу којима и сам председник државе) држе нове ратнохушкачке говоре, терајући младост Србије у још један рат. У још једну кланицу.

Главни јунак је млади Паул Браумер. Он се на фронту обрео тако што се добровољно јавио са својим другарима из школе, а на наговор свог наставника. Храброст и занесеност младића брзо бивају угашени страхотама рата и рововских борби.

И заиста, као што аутор каже у уводном цитату, ниједног тренутка се није бавио ратом. Битке немају имена. Парчићи земље који су освајани и губљени такође су безимени. Фронт се не миче, а рат и битке су представљени као прилике где главни лик и његови пријатељи могу бити убијени или рањени. И тако дан за даном.

Свакодневница рата је суморна и депресивна. Дани су предуги, а једини извор задовољства младим војницима представља добар оброк и тренуци смираја током вршења велике нужде. За њих је ово друго било свети ритуал, и док су се налазили на импровизованим WC шољама рат је једноставно престајао да буде битан. У тим тренуцима није ни постојао.

Један од заиста најтежих тренутака је ноћ проведена у рупи на “ничијој земљи“. Браумер је послат у ноћну патролу, и у покушају да га не спази непријатељска страна он убија човека бајонетом, не метком.
Опис овог убиства је толико тежак, а ствар гором чини то што га он и није убио већ га је само ранио, те је провео дугачке сате у рупи заједно са Французом, ког је слушао како сатима умире у тешком болу. Паул у тим тешким тренуцима схвата да је и непријатељ човек и да је он био људско биће које је пре рата водило живот. Претурајући по његовим џеповима налази слику жене и адресу, и заветује се да ће је после рата наћи и извинити јој се за муке њеног мужа.

Рањавање Паула смешта на опоравак у болницу. Импровизована болница се налазила у неком самостану, и занимљив је тренутак када рањеници вичу на монахиње које се моле. Овде читалац може да схвати да војници не верују у божију помоћ, и да у страхотама рата бог и нема неку моћ.Они желе да спавају, не желе божију помоћ.

Аутор чини осврт и на осећај ратника код куће. Заправо, показује како је ратнику или ветерану тешко да се привикне и врати на нормалан живот. То се најбоље види када Браумер дође кући на одсуство. И ако његов град није захваћен ратом нити оштећен гранатирањем, Паул се не осећа као код куће. Изгубио је ону дечачку невиност и сада је ратник, мушкарац очвршћен, али и оштећен ратом.

Редова Браумера рат је успео да сломи. Када је изгубио све своје пријатеље изгубио је и жељу за животом. Схватио је да га је рат у великој мери оштетио и да не може да се врати нормалном животу.

Дело носи заиста јаку анти-ратну поруку. Рат је приказан као кланица у којој гине обичан народ, пријатељи, другари, фамилија, како сад једне тако и са друге стране, а све по наредби неких политичара. Зато је мени један од најзанимљивијих цитата био овај:

001

Ратови су пакао. Људи гину. Политичари побеђују. Ништа ново на западном фронту…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s