Живот и прикљученија страначког бота

Забаве ради, покушао сам да замислим како би изгледао развојни пут једног страначког бота. По мом мишљењу, то би изгледало овако:

22 године – На завршној сам години “Сега-Мега“ факултета. Млад, леп, наочит, не баш паметан. Кажу ми моји да сам перспективан. Не знам шта ме очекује у животу. Сигурности ради, учланићу се у странку. Коју, питате? Па у владајућу, наравно!
Ближе се избори. Распоређен сам у екипу која дању лепи плакате, а ноћу цепа туђе и чува билборде. Много је будала, прскају нашег Вођу фарбом.

22 године – Аванзовао сам врло брзо када су видели како се сналазим на Интернету. Знате, хаштагови, шерови, меншни. Премештен сам у тим за друштвене мреже. Водим рачуна о Фејсбук страницама, Твитеру и Јутјуб каналима. Понекад останем у трећој смени и бацам коментаре на сајтовима Блица и N1.
Рекли су да на овом месту морам да проведем неко време, да координатори виде како се сналазим и да ли сам вредан. Похвалили су мој избор речи у коментарима, рекли су да сам баш речит.

sns-botovi(2).jpg

Ш’а ка’ете, мојих руку дело!

25 година – Сад сам крупна риба за новајлије у странци, имам чак две функције! Постао сам вођа омладине странке и председник сам градског одбора за Малу Моштаницу. Ја сам, иначе, из М. Моштанице али сам прави Београђанин, мајке ми! И да напоменем, пошто сам на две функције – примам две плате!

30 година – Рекли су ми да ћу сада прећу у Парламент! Еј, бре, људи моји! Постајем народни посланик. На предлог старијих колега враћам се на факс да завршим мастерчић, кажу да утиче на плату и самопоуздање, а и не траје дуго, неких месец дана. Један искуснији колега ми је рекао да покупим неке књиге и да препишем из њих, декан факултета је наш члан па неће бити фрке.

34 године – На ванредним изборима смо покупили буљук процената. Опозиција се као нешто буни, али кога брига. Имао сам велики удео у кампањи па ће ме Странка унапредити на место министра! Газда Странке се још увек размишља на које место да ме стави, али ја типујем на место Министра културе. Нешто пискараш, нико те ништа не пита, а плата невероватна!

38 година – Наша Влада и наша Странка изгурале су невероватан мандат! На поновним изборима смо опет екстра прошли, у новом сазиву Владе бићу Министар  за ЕУ. Без портфеља, али нема везе, има фотеља!

40 година – Газда каже да ће да ме спрема за Председника Државе! Рекао ми је да се вратим на факс и да докторирам. На исти факс, код истог оног декана, нашег члана!

41 година – Докторирао! Моја докторска теза била је “Логистика и организација Страначке славе“. Комисија је остала без текста, добио сам десетку. Сада сам Доктор менаџмента политичке организације.

44 године – Председнички избори су следеће године. Газда ме води свуда са собом, отварамо тунеле, километре аутопута, аеродроме, потписујемо уговоре и субвенције!
Паре од ЕУ редовно стижу, а Руси нам дају добру војну технику.
Вртимо Русе и ЕУ око малог прста!

45 година – Председнички избори! Газда је ангажовао неке Енглезе да ми среде кампању, каже то су неки што су нам правили “деливери јуните“. Кампања се загрева!

45,5 година – Скупило се кусо и репато да гласа, све наши чланови! Узео сам лагано 70% у првом кругу! Енглези су ми средили такву кампању да су за мене гласали чак и они који ме псују последњи десет година! Хвала Богу на глупом народу!

46 година – Бити председник је досадно. Делим ордене, одваљујем неке глупости, сви се смеју али нико не сме ништа да ми каже јер ја сам ПРЕДСЕДНИК!

47 година – Узео сам да направим једну црквицу, да ме народ не заборави, ипак сам ја Председник.

48 година – Амерички председник никако да се састане са мном. Руси кажу да неће јер сам ја председник малецне земље. Пфф, који, бре, Руси. Никад не помажу кад треба.

50 година – Шеф странке, који је од почетка свог столовање и Премијер, каже да обрнем још један круг председништва. Хоћу, што да не. Није тешко.

51 година – Ордени.

52 године – Укази.

53 године – Глупе изјаве.

55 година – Завршио сам и други круг. Газда каже да је доста. Слушам газду, боље да радим како каже него да виче.

56 година – Пензија добра, не радим ништа озбиљно. Печем ракију, радим баштицу, идем на балове… Пензија је права ствар.

57 година – Досадна пензија, враћам се на неку функцију.

И идемо из почетка…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s