Нова Влада? М-м, ипак не…

Певај Србијо, добила си нову Владу!

Владу је изгласала и Народна Скупштина. Како и не би када се у Влади налазе министри из странака које покривају 2/3 посланика који седе у клупама Скупштине.

Премијер је, како је и најављивао, убио бога у посланицима (чак и у онима који не верују) својим невероватним експозеом о ком сам већ писао.

У новој Влади налазе се и нека нова али већином стара лица. Тачније 11 из претходне Владе, и осморо нових. То је технички гледано. Међу “новима“ нашли су се и Славица Ђукић-Дејановић и Горан Кнежевић који су већ били на министарским местима.

Ништа чудно, и неки који су из претходног сазива Владе били су министри у претходним Владама. Чак и премијер. Може им се, закон њима све дозвољава.

Није то главни проблем. Моје мишљење је да постоје два главна проблема:

  1. Компетентност министара – понављача
  2. Морална одговорност министара – понављача

Проблем први: Компетентност министара

У Србији се подразумева да бити политичар значи да можеш да радиш било шта, све или ништа. Можеш да будеш председник државе, премијер, министар, народни посланик, директора јавног предузећа итд. Списак се наставља.
Али, да ли је неко ко је био министар више пута довољно компетентан да то буде и даље? Да ли је могуће да је било који политичар функционер опште праксе? Има ли то више смисла?

Пример – Расим Љајић. Човек је био министар укупно пет пута. Завршио је медицински факултет али никада није био министар здравља. Мало ненормално, зар не? Ипак, човек је политичар па може да ради све, у који год ресор да га баците.

Полако долазимо до самог корена проблема. Сматрам да је немогуће да једна особа, политичар или не, буде министар више пута. После првог министарског места, покушаће и на другом да примене исти модул рада. И на трећем. И на четвртом. И тако Расим постаје (у недостатку боље речи на српском) pen-pusher, односно човек који је на врху министарства само зато што његов потпис нешто значи. Остављач парафа при дну документа. Њему и сличнима је свеједно на челу ког министарства се налазе, радиће све исто као и до сад, надајући се да нико неће да провали да они уопште немају појма.

Проблем други: Морална одговорност министара

Помислићете у неком тренутку да су и политичари људска бића која имају осећај моралне одговорности. Зезнућете се као никада до тад.

Политичари су људи без осећаја моралне одговорности. Хладнији од Хитлера и било ког филмског робота заједно.

Зато и не чуди како су у стању да својим неодговорним и некомпетентним радом униште неко министарство а онда се у наредном сазиву Владе преместе на чело неког другог министарства , попут пчеле са цвета на цвет.Додуше, пчела ради нешто корисно, ови претходно поменути – не.

Било како било, народ у Србији треба врло добро да упозна нове министре и да се саживи са њима јер судећи према ономе што смо до сада видели – неће они ниђе, барем још десет година.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s