Брегзит – воља “руралних горштака“ или обична фарса

Да се и ја упишем на тему Брегзита: Да ли је ово почетак краја или крај почетка?

Евро-скептици, међу којима сам и ја, се радују резултату британског референдума као да то нешто нама значи. Значи, наравно.

Ово је био потез који је доказао да велики број грађана једне огромне земље не жели више да буде део Европске уније. 52% грађана који су гласали за излазак ВБ из ЕУ одмах је изазвао још јаче потресе у тој заједници.

Али, чини се да тај референдум не одговара правим центрима моћи… Прочитах јуче једну теорију, са којом сам потпуно сагласан и изгледа ми као најреалније решење овог британског излета:

Тек када британски парламент верификује референдумске резултате, премијер који буде актуелан европској комисији подноси захтев за раздруживање, а у парламенту се поред енглеских еуроскептика питају још неки, Шкоти и католици нпр. Тако да… Мислим да ће референдум бити поновљен, млади и „друга Британија“ ће на њега изаћи масовно и надгласаће еуроскептике. Жао ми је, али ово је највероватнији сценарио.
Драгослав Павков, уредник Преврата 

Да, највероватније је да ће се десити овакав сценарио. Синоћ видех вест да више од милион људи тражи понављање референдума. Данас је тај број порастао на 2,5 милиона. Очигледно је да суверенитет легитимне већине британског народа не одговара центрима моћи који делују из сенке.

С друге стране, стоји чињеница да британска Влада има право да не испоштује референдум јер је код њих референдум више саветодавни, него обавезујући као што је то случај у Швајцарској. Да ли ће Влада погазити тековине демократије и изигнорисати референдум – остаје да се види. Сигурно је да ће се одлука донети у консултацији с краљицом а све у складу са дугорочним британско-краљевским интересима. На крају крајева, нису они тек омакодржали пола света под својом чизмом.

Сматрам такође да је Брегзит више психолошки ударац на ЕУ него стварни. То је удар на њихово јединство, које у ствари и не постоји а то је најочитије постало прошле године у време мигрантске кризе. Када реално сагледамо, ВБ је у Унији била нешто попут рођака у посети који се о свему пита али ништа не плаћа и не сноси никакве последице.

Што се тиче ЕУ, она је сама себи постала сврха. Унија која сваког дана све више личи на Орвелову дистопију. Замишљена да буде утопија, али се нешто успут покварило и искривило. Али мора да живи. Мора.
Чудовиште које одржавају апаратима у животу. Контролом и исправљањем сваког сегмента који није по пропису Централног Комитета у Бриселу.

А ми? Ми треба на Брегзит да гледамо хладне главе. Истина је да овај догађај демонстрира да може и другачије, али је радост или паника у Срба због Брегзита део промашеног размишљања. Није то наш свет. Ми нисмо у стадијуму када можемо да одлучујемо о “нашем Брегзиту“. Као и увек, пита се неко други. Или као што је јавно на Недељнику написао посланик владајуће партије, Владимир Ђукановић: “Србија нема потребе да напушта зацртани европски пут,  јер она свакако није држава која може много тога да одлучи у међународним односима“.
Укратко – ми смо кусур у ратовима великих сила. Шта причати даље када посланик владајуће партије у Парламенту размишља овако… 

Ако и сутра прекинемо пут у ЕУ – то није крај наших невоља. То је само почетак једног тешког пута, не и коначно решење.
Самозадовољство поводом туђих свађа и несугласица нама неће ништа добро донети…

Брегзит јесте велики догађај за Велику Британију, али не и за Србију… Ми наш Брегзит чекамо годинама, а питање је да ли ћемо га и дочекати.
Још увек га нема на видику…

Што би Енглези рекли: Cheerio, mate!

n36895.jpg

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s