Систем самоодржавања

Прошао је комунизам, пропао је социјализам, живимо демократију кроз транзицију…

Ко је у континуитету понижаван и кроз комунизам, и кроз социјализам и кроз демократију?
Сељак.

Надао се сељак да ће повратити достојанство, да ће се на њега опет гледати као на оног ко храни државу а када дође трен – и да је брани. Ипак, од тога није било ништа. Сељак је и даље последња карика у дугом ланцу система. Онај коме, изгледа, највише воле да наплате порез.

За њега нема силних субвенција, нема повластица. Тржиште му уништава увозни пољски кромпир и пасуљ из Вијетнама. Држава је сељака довела до статуса јадника.

Верујем да због тога сви желе да побегну у град. И то не било који. Углавном сви пуцају на главни град. Онај у који се улаже, који се изграђује и који расте. Па макар и само козметички. Све друго пропада, и на око и на осећај.

Људи желе позицију. Желе да буду неко и нешто, а то не може ако си сељак. Живот у граду је данас привилегија и превасходно нездрава потреба. Сматраш да си грађанин другог реда ако живиш на селу, и због тога би радије јео бетон и прашину него да сам производиш за себе и своју породицу. Ништа чудно. Узмимо као пример овогодишњег понижавања сељака произвођача малину, чија берба још увек није ни почела а држава јој већ убија цену. И зашто би се неко мучио када му се чак ни труд не исплати?

Ја јесам отишао из села у град, али имам где да се вратим. Имам “залеђину“. Имам где да произведем храну за себе и своју породицу. Ја нисам пољопривредник, није ни моја породица, али смо одувек имали сопствену башту из које је увек било довољно паприке, кромпира, пасуља, краставца, парадајза и купуса, што је било злата вредно у тренуцима када се нагомила дуг за струју или неки други намет.

Када видиш да уз минимално труда можеш да имаш за себе и за своју породицу и да не мораш да зависиш од власти, барем што се хране тиче, онда кренеш да размишљаш о изграђивању система самоодржавања. Размишљаш како да створиш Perpetuum mobile.

Кућица на селу, њиве, пашњаци и животиње. Биће и даље намета и пореза, увек их има али барем можеш да будеш свој човек. Више него онај из града…

panoramica

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s