Хроника 27. маја

27. маја размишљао сам о две ствари. Ствари које можда не заслужују засебне текстове јер су само појаве или тренутни трендови. Рецимо да је ово колумна с дневним поводом.

Прва појава је полемика која се води неких десетак дана на платформи Мој Недељник, а у којој сам и сам узео учешће текстом За неки бољи Крушевац.

коферПрочитао сам мишљења пар људи који нису сигурни да ли да иду из Србије у потрази за бољим животом или да остану овде и да се муче. Ја сам своје рекао: “Остајем!“, јер нико уместо нас неће да помогне да се ова земља врати на ноге. Обични грађани, а не каријерни политичари.

А ти ако се размишља да ли да идеш или да останеш, могу ти рећи да је – апсолутно свеједно! Ако је неко несигуран сам са собом да ли жели да помогне у било каквим променама тај и не може да пружи сто одсто себе. Реши са собом да ли желиш да останеш и помогнеш или не.

Нема сврхе нити потребе правити од тога мелодраму или неке романтичне комедије са тужним крајевима. 

паткицаДруга ствар везана је за протест “Чији град?“.
Видео сам много објава на Фејсбуку којим људи изражавају своје незадовољство јер је на поменутом протесту било двадесет пута више младих него на протесту против отцепљења Косова од Србије. Ја бих питао како можете да се љутите на младе када то нису исти млади који тада нису изашли?

Узмимо да је просек година тих “нових младих“ 22 године. Косово је прогласило “независност“ 2008. године. Долазимо до закључка да су ти млади тада имали 14 година. Шта очекујете од четрнаестогодишњих клинаца?

Да ли неко треба да се љути на вас што сте само протестовали а нисте ишли да браните Косово пушкама? Па не, јер сте и ви током рата на Косову били балавци.

Да су “нови млади“ 2008. имали 22 године сигурно би се бунили јер би имали исти склоп. Љутити се на неког због тога што сад протестује а тад није могао је у најмању руку идиотизам.

Још једна ствар везана за “Чији град?“. Ради се о томе да су НВО које су учествовале у организацији протеста активно финансиране од стране разних фондова и организација. То треба да им се замери, свакако. Један 5. октобар смо имали, мислим да нам не треба још један на исту фору и по истој матрици. Матрици “наранџастих револуција“ и “отпорашких фазона“. Али велика грешка је што се упорно мешају лични циљеви плаћених организатора и врло јасно незадовољство народа.

Народ је реално незадовољан стањем у држави и буни се због тога. Буни се зато што је лоше и зато што је тешко, а не зато што их је на протест позвао Симон Симоновић, Радомир Лазовић или неко трећи.

Могли су фондови да потплате организаторе али сматрам да народни бунт није купљен и да је енергија оригинална а не исфолирана. Као и 5. октобра, наравно и да сада постоји шанса да старе каријерне политичаре замене нови. Наше је да не дозволимо да се то деси.

Верујем да је велики број људи сагласан са мојим мишљењем на обе теме и да нисам

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s