Окупација у 3 чина

Србија је под окупацијом.
У сваком смислу.

Окупирани смо и живимо у логору.

Као и пре 70 година логором руководе Немци.
Друга, трећа генерација али на исти калуп. Они све одлучују, они се све питају али им је потребан неко да спроводи те одлуке на терену. Не постоји бољи начин од тог да те одлуке у дело спроводи неко кога народ познаје. Или барем мисли да га зна.
Име му нећу поменути, знате на кога мислим.

Он и окупљени око њега спроводе власт и одлуке у овом логору. Чињеница.

Суверенитет њима не треба. Кад смо код тога, суверенитет је нешто на шта једна држава има право и треба да буде поносна ако га поседује.
Ми га немамо. Зашто?
Зато што је онима на власти боље да имају привид моћи, такав какав је, него да имамо суверенитет. Да га имамо, они вероватно не би ни били на тим местима на којима јесу. Али то су испричане приче…

Рекох ‘окупација’. А како другачије да се назове?
Представа “Окупација“, одиграна у три чина.

Та три чина су:

  1. Окупација привреде
  2. Окупација власти
  3. Окупација медија

Шта ће им привреда?
Просто: Преко привреде контролишу наше дохотке. Контролишу плате и положаје радника. Контолишу породице преко тих плата. Да ли ће ти деца јести месо данас, сутра, за месец дана, све то они контролишу.
Приватизације и субвенције њима чине услугу. Неке фирме неко време зараде више на тим субвенцијама него што остварују од свог профита. Право лице капитализма и неолиберализма.
Они запошљавају – они и отпуштају. Положај радника никада није био гори, али људи би и даље да раде, и ако се њихов рад не цени ни мало. Боље и цркавица него ништа, као што сам већ писао.

Култ новца је религија капитализма.

Шта ће им власт?
Опет просто: Власт контролише народ. Или бар онај део народа који не осећа потребу да користи свој мозак већ верује у Вучића и његов режим. Они који гласају за Вучића деле се на две групе:

  1. Страначки функционери
  2. Они који имају користи од странке

Наравно да је тако, није то ништа чудно. Од идеала се не живи, а идеологија не постоји да би се поштовала.

И тако окупатор, контролишући власт, контролише и народ. И народ и власт има у џепу.

Шта ће им медији?

Рецимо овако: Шта је Гебелс учинио од Хитлера уз помоћ медија?

Нећете веровати, још једном одговор је прост: Преко медија грађани добијају све сажвакано и упрошћено на таласима Пинка или на страницама Информера, Курира, Блица…
Медиј може бити и купљен, а може бити и квислиншки тј. расположен да сарађује са онима који најбоље плате.
На купљеним медијима најлакше се емитује спин који омогућава миран сан.

За мало више о спину, клик на слике:
АФЕРА-мини
 пинкчић

Ретки су данас медији у Србији којима је циљ објективно саопштавање истине.
Информативна вредност потиснута је од стране материјалне вредности.

Немам намеру да испадам паметан, сви који размишљају виде ово својим очима, мени само није било тешко да седнем и испишем све… А све ово што сам написао јесу чињенице. Стање ствари које нас окружују.

После одиграног трећег чина, актери могу да се ухвате за руке и поклоне нам се свима. Ипак је ово маестрално одиграна трагикомедија. Нека се спусти завеса и поздрав до нове премијере.

Advertisements

Једно мишљење на „Окупација у 3 чина

  1. Повратни пинг: Злочин и грех | Мртав Угао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s