Фармер Воја

“Улазим на Фарму све да их порокам.“

Удружен са режимским гласилима у борби против режима! 

Чудан стил борбе против система. Вероватно неки вид герилске борбе, познат само квази-војводама. Војводама који се не крију по шумама и горама, већ по директорским фотељама.

Или је можда Воја схватио да ће да покупи гласове елите и неопредељених гласача тако што ће да уђе на Фарму и направи нови циркус од себе?! Као да је уопште и могуће направити већу спрдњу од тренутне.

Истини за вољу, паљење застава је био јако сиромашан перформанс. Треба нешто јаче, много јаче: Фарма.

Шта год да је у питању и са ким год да је сковао неки дил, Шешељ наставља да срозава интегритет српске деснице претварајући имиџ модерног српског десничара из интелектуалца и противника неолиберализма у кретена са мозгом величине дијаболе ком је једини циљ у животу да наметне кокарду на главу, једе прасетину а онда са барјаком гања Роме и Муслимане уз дрво…

Знаш Војо, има много нас који воле да ставе кокарду на чело а да нам није циљ да правимо циркус од себе.
Кокарда се носи зато што се воли а не зато што аутоматски значи да си противник комунизма, демократије, Рома, Муслимана итд…

После овога, може се рећи да су Вучић и Тома испали паметни јер су се на време одвојили од Шекија. Да тога није било, политички отац (Шеки) би врло лако разгрдио радикалну породицу, пребијајући свог смушеног брата (Тому) и остављајући трауме на одрастање аутистичног сина (Вучића).

Било како било, Шешељ је овим потезом угасио своју већ копрцајућу политичку каријеру у очима сваког иоле размишљајућег човека.

А што се тиче шире слике популарне културе у Србији мој став знате, а ако га, ипак, не знате можете се упознати кликом на слику испод.