Анализа српске поп-културе или Велики пролећни хејт

Полако је, током година, деградирао однос људи према култури. То и није толико тешко да се схвати с обзиром да је квалитет живота спао на релативно низак ниво.

Кроз вишегодишње пропадање културе, која се тренутно, благо речено, налази на ниским гранама, може се видети и духовно пропадање нас као народа.

У чему тражити проблем?
Да ли смо проблем ми сами?
Услови у којима живимо, животни стандард?
И једно и друго. На који начин? Ево одговора.

Ствар је у томе што после целог дана црнчења за најбеднији минималац две паузе за wc просечан човек жели да опусти свој мозак уз мало лаке забаве. Није луд да себе баца у све већу менталну дубиозу гледајући “неке брадоње док нешто расправљају“ или слушајући “неку будалу док се млати са гитаром“.

Наравно, није све тако црно као што ја пишем. Али хајде, зарад ове моје приче, да српско друштво и културу, а и елиту гледамо кроз “црне“ наочаре.

deal-with-it-hi

Ово ће бити анализа поп-културе у Србији кроз одређене медијуме.

Поп-култура није култура.

Одабрао сам телевизију, књижевност, кинематографију и музику.
Почећемо са писаном речју.

Књиге:


Нема потребе да помињем велике српске писце, знамо их сви.

У мом фокусу тј. у фокусу ове приче биће модерна српска књижевност. Не модéрна него модерна. Модерна у смислу “Лагуне“. Значи, довољно је отићи на веб-сајт те издавачке куће и сагледати топ листу.
Вук Драшковић, просвећени евроунијата, некадашњи четнички војвода, Дејан Лучић, теоретичар завера, Исидора Бјелица, особа која је популарност стекла гостујући у забавним емисијама Пинк телевизије, Симонида Милојковић, ауторка промискуитетних књига и професионални коментатор “Звезда Гранда“…
Још само да дочекамо да “књиге“ горепоменутих аутора постану обавезна лектира млађим нараштајима…

бестселери

Лагунини бестселери

А насупрот томе, кад’ већ помињем лектире, иницијатива да књига Арчибалда Рајса “Чујте Срби“ уђе у обавезну лектиру за основне и средње школе измамила ми је осмех на лице и врло радо сам потписао ту петицију.

Ето, ипак није све толико црно.

Музика:


Руку на срце, у поп-култури Србије, музика је после телевизије у најгорем стању. Треба ли вам доказ?

Youtube.com каже да се у Србији највише слушају неки облици дегенерисаног неуспело-копираног грчко-турског мелоса помешаног са трештећим басовима, а све зачињено уметничком руком ,,ди-џеја“. Ово се најбоље види у креацијама које “певају“ Министарке и Саша Матић, Сека Алексић, па затим госпођица-уметница-кантауторка-тонац-аранжер-продуцент Марија МаХима која је славу у Србији стекла (додуше, славна је у Блицу и Ало-у) тако што је опевала једног-јединог-непобедивог. А затим Сандра Африка и са њом у пакету Тржан Др музике Гоца која своју стручност исказује тако што деветогодишњацима прича да им је вибрато еХтра, да су много напредовали од прве епизоде али да треба мало да закину са трилерима да не би звучали као Шапке. И на крају смо предозирани од “љубави у доба кокаина“ као што у својој поезији каже Александар Лукас, такође врсни Др попут Гоце Тржан ал’ само за мало веће звезде.

Телевизија:


Од како је 90-тих за реализацију ТВ програма било потребно мало пара, камера и пар доконих будала, телевизија је рак-рана српске културе.

tv

Принцип је исти, све остало су нијансе.

Данас, кабловска телевизија је доступнија више него икад и на моју искрену радост омогућава људима да гледају прилично леп културно-научни програм. Ово најбоље видим на примеру свог оца који је фасциниран емисијама о дивљини и животињском свету које се приказују на каналу „National Geographic“. Он једноставно ужива гледајући те емисије, а то је нешто што никада није могао да пронађе на домаћим ТВ програмима.

А српске телевизије се и даље батргају попут прасаца у брлогу који су поносни својим нередом. Тако се ове телевизије поносе и сваким новим продуктом који испадне из њихове продукције. Ти продукти су увреда за морал и разум сваког ментално здравог човека.

„Битка за Гранд“ је догађај који се одиграо пре пар година а укључивао је телевизије Пинк и Прву и Гранд продукцију. Да не дужим,једна од највећих медијских битака код нас, у којој је победила Прва. И ако је победила остала је „кратка“ за Гранд, тачније добила је само Звезде Гранда док се продукција одвојила и засновала своју „Гранд ТВ“ породицу. Kажу да је нови власник америчка компанија ККР инвестмент. Срећом, немају националну фреквенцију.

Ово и није толико наштетило Пинку који је оформио своје нове грандове, звезде и звездице. Али један је Гранд.

hqdefault

За Грааанд! За Салета Поповића! За Шапкета!

Још један догађај који баца љагу на српску телевизију догодио се недавно.
Постање чувених (не по добром) „Парова“ на ТВ Хепи угасило је емисију Бориса Малагурског, а све под будним оком РРА. Хвала вам!

Ово је био ударац у стомак, хладан туш после ког си свестан да и ако си паметан то ти ништа не значи, два глупа имају више права од тебе једног. То је ваљда демократија, зар не?

Србија у којој је популарна култура “Фарма“, “Мењам жену“, “Парови“, Грандови, Велика браћа и “Тренутак истине“ није моја Србија. То и није Србија. То су продукти мегаломана којима је то још један начин да обрну још мало лове наплаћујући папрене рекламне термине који су толико чести да иду у просеку на сваких двадесетак минута.

main2

Брлог, нисам ли вам рекао?

У праву је мој друг Љуба када каже: „Србине – искључи телевизор, укључи мозак!“.

Мода као сегмент популарне културе заслужује засебан текст који се „кува“ већ дуже време. Рећићу само једно: Немој да мислиш да си кул ако носиш мајицу са америчком заставом.

Филмови:


Миц-по-миц, дођосмо до најсветлијег сегмента поп-културе у Србији.

Сјене, Тежина ланаца 1 и 2, Енклава, оба Монтевидеа, Бранио сам Младу Босну… Сјајни примери, заиста!

Док је у холивудским филмовима утабан путељак „акција-експлозија-вулгаритети“ српски филмови не могу да се похвале пуцњавама, промоцијом сумњивих моралних вредности и пре свега огромним буџетом. Немају ништа од тога али зато имају искрену причу. Неће вас заслепети специјалним ефектима али ће вас врло лако расплакати и натерати да ставите прст на чело.

На основу свега овога, српски филмови заиста могу да носе епитет „светле тачке“.

Нисам хтео да мрачим оволико, само сам био реалан. Ово су фактори који утичу на формирање ставова, шта је лепо а шта није. Мислим да смо се ту мало прерачунали јер нам из сваког звучника трешти оно што не треба док са сваког екрана искачу сумњиви ликови који промовишу још сумњивије обрасце понашања. Како средити ово?

Цитираћу Љубу још једном: „Метлу у шаке!„.

Метлу у шаке, него шта! Очистимо ментални, морални и медијски простор од ђубра.

Искрено, кад бих гледао кроз „беле“ наочаре плашим се да бих пропустио много тога, али засигурно не бих остао жељан ничега јер и поред овакве депоније кича и шунда још увек постоји култура и културна елита.

Advertisements

Једно мишљење на „Анализа српске поп-културе или Велики пролећни хејт

  1. Повратни пинг: Фармер Воја | Мртав угао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s