Змајевити вук

Да ли сам змај?
Душа ми гори.
Да ли сам вук?
Самоће сам жељан.

Сȃм постојим
На огњишту вечном,
Гнев сам скрио
У тмини срца бесног.

Чопор ме зове
Да их ја водим.
Звери моје,
Моја верна браћа!

Свој крст и усуд
Сам морам да носим,
Јурећи себе
Међ’ сенкама страшним.

Да ли сам змај,
Поносни владар неба?
Да ли сам вук,
Горди краљ шума?

Душа се бори,
Гоне је демони.
Тмина ме грли
Као да се знамо.

Душа ми лети,
Тело ми трчи,
Носим ватру
Али и гнев!

Самац и странац,
Сви ме се плаше.
Пред мојим бесом
Стрепе и дрхте!

Поздрављам месец
Као свог брата.
Брда и шуме
Он штити за мене.

Олује и муње
Прате мој ход.
Крвљу туђина
Пишем своју судбу!

Јурим и летим
Кроз шуму и небо
Док мрак ме зове
Да му се предам.

Остајем сȃм
Владар из сенке,
Признајем сада судбину своју:
“Остајем увек змајевити вук!“

decadia.deviantart.com

Фото: decadia.deviantart.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s