Црне заставе

Црне заставе,
Црне попут ноћне тмине,
Дођоше тихо, попут шапата
Пред наше двери.

Ни топот коња,
Ни бат оклопних чизама,
Није пробудио нас,
Ни децу нашу.

Душмани, као звери,
Жељни крви наше!
Опколише град,
Уснули и мирни.

Наш мали град,
Некад беше величанствен!
Са њим ми умресмо, животе дадосмо,
Бранећи част и достојанство!

О, части!
Најскупљи си драгуљ
У круни званој живот

Ради части гинути и ‘мрети
Није дужност само,
Већ и задовољство

Јер

Радију ћу гинути због части
Него цели век без ње живети!

Нашу химну тиху
Испевао је ветар.
Шапат у ноћи
Замро је са нама.

Душе наше, попут жара,
Загасила је киша хладна.
Иста киша та, проклета,
Вида ране душманима.

Светлосни ореол
Прекрио је згариште
Где некада бејасмо ми,
Наш уснули, мали град
И двери наше царске…

article-0-08080933000005DC-366_634x368

Песма о одбрани части и достојанства, о мученичкој и ратничкој смрти. 

Лазар Лазић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s