СРБИЈА – мајка храбрости

Храбри смо.

Никад нам није било жао живот да дамо за отаџбину.

Сви су гинули. И  деца, и жене, и мушкарци, војници, учењаци, радници, ратари.

Гинули смо, више за друге него за себе, водећи се мишљу да нас чека Царство Небеско док смо Царство Земаљско обезбеђивали за нашу децу и наше потомке. Зато смо толико поносни на 1389-ту.

1389-2.

Али такво је време дошло да ће се та Отаџбина, која је у силним ратовима брањена, која је чувана од крвника вековима, мирно распарчати, а распарчаће је они који су представљени као спасиоци, као  они који су одабрани да спасу ову земљу мученика од свих пошасти које већ годинама харају.

Не могу рећи да то раде мирне душе али једнoставно тако изгледају. Тако изгледају док се рукују са свима онима који већ годинама крвнички желе да отму нашу Србијицу, сад’ више у буквалном смислу Србијицу, него од миља. И то са све осмехом на лицу.

izdaja

Не бих могао бити објективан у разговору са Американцем или ‘пак са Хрватом. Сви су они нешто нажао учинили нама и нашој земљи. Нису нам ни за шта остали дужни. Али да се разумемо – никакав ту дуг није ни постојао да се пребија.

Колики год да су Турци Османлије били зликовци ови су још гори. Ценити своју државу и нацију а туђу ниподаштавати, е то је најчистији облик шовинизма. Своје цене, моје вређају. Управо се то нама дешава. Кирби, Курц, Хан, небитно… Мењајте само име, шаблон увреда ипонижавања остаје исти. Шизофренични, је л’? Море, луди смо ми што трпимо такво вређање на свом кућном прагу.
Tи ваши уважени гости се у нашој кући понашају као домаћини. У свакој се кући зна ред, зар не? Е па тако лепо и у нашој треба да се зна. Ови поменути већ одавно изигравају веће домаћине од нас самих. Вређају, заводе нам ред и у лице нам се смеју… Дно!

Наравно, “где мачке нема, мишеви коло воде“. Фали нам домаћин. Прави домаћин. Частан човек. Онај прави стари српски господин.

Колико год ратова да је било никада нисмо били звери. Још од Карађорђа у рат смо ишли само због слободе и одбране од зла, не у освајања. Док је другима императив био освајање барем педља наше земље, нама је у мислима било да сачувамо наш народ, нашу земљу и наше светиње, цркве и храмове.

13416_668701333234399_6950407420978910244_n

Бивало је и изрода који су нама првом приликом окретали леђа. Окупатора дочекивали као ослободиоца, у два наврата.

Србија се мора бранити, то је наша земља, крвљу поштрапана, крвљу твог и мог прадеде, деде или можда оца.

Хоћете ли и даље да нас питате зашто нам смета Блер? Зашто нам сметају Вучић и његова свита?

Мислим да нема потребе за тиме више. Управо су тај Блер и тај Вучић школски примери онога што сам објашњавао у овом тексту.

Док нас не буде водио неко коме су Србија и Српчад на првом месту нама сигурно боље бити не може. Онај ко ставља лични интерес испред своје земље, тај није човек, тај није Србин, то је љига.

Да би те народ волео није потребно да будеш као горепоменути Вожд али мораш имати мало духовности у себи, мало исконског Хришћанства јер “не може само крв и месо да буде карактеристика Срба“.

И после се питамо зашто је потребна толика контрола медија. Врло просто. Грађење имиџа и страхопоштовања. Али чисто да се зна, човек који  стално мора да понавља “Ја сам краљ“ није прави краљ.

Паметном је оволико доста.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s