Позиција и (о)позиција: Дан мрмота

Че’‘, “Ципрас’‘ и остали лажни револуционари. Укратко: Позиција и (о)позиција.

Имамо прошлу власт. Тадића и другу Србију. Толико поносни на своју млађану демократију.

Имамо нову власт. Чекај. Нова власт није нова. Нова власт је у суштини иста. Политика иста (тачније обриси политике, ако је уопште има), само су имена другачија. ‘ајмо рестарт.

Дан мрмота. Не ваља. Свака власт иста, зар вам се не чини тако?

o-BILL-MURRAY-570

Само не опет.

У глобалу, наша је грешка. Много смо инертни. Као што рече Ајнштајн: “Радимо исте ствари икс пута и очекујемо друкчије резултате“. Процес који је у старту осуђен на пропаст.

Од некуд мора да се почне. Почнимо од почетка.

Систем као систем, у суштини, није лоша ствар. Систем као шаблон. Као рутина. Перфектно усавршен систем је јако добра ствар, да све функционише како треба а да те не боли глава. Једноставно штеди енергију.

Шта спречава наш систем да успе? Пар ствари.

Прва и највећа грешка:

Систем нам је начисто труо. Дрвена столица чије су ноге појели сипци а на којој притом седи огромни паразитски инструмент. И рецимо да би у овом случају тај паразит били сви партијски прилепци који живе на рачун пореских обвезника тј. тебе и мене.
Ако сматраш да је ово што пишем истина онда нам систем уопште не функционише.

Добар систем ради у корист грађана, добар режим ради искључиво за себе.

Друга грешка:

Парламент чине позиција и опозиција. Демократија, је л’ да?

НЕ! Грешка.

И то је код нас мало наопако. Имамо позицију и опозицију које су готово идентичне.

И упркос томе између њих постоје сукоби.

Питамо се зашто? Чини ми се да је то зато што се утркују ко ће бити већа улизица западним центрима моћи. Ко ће више нахвалити Финце, Норвежане, Швеђане а с друге стране ко ће више причати како смо ми лењи.
Да ли је то због неких финансијских стимуланаса или да би изгледали веће у њиховим очима? Време ће показати.

Имајмо само у виду да та неколицина која има највећи проценат заступљености у медијима представља Србију у очима света.

Остаје нам да се, у свој својој лењости, надамо да нам неће требати нека нова револуција или, не дај Боже, нови 5. октобар. По мом скромном и оптимистичком предвиђању врло је вероватно да ће овај трули систем појести сам себе а након њега остаће још једна ружна флека на политичкој сцени Србије.

Само да нас после тога не сачека још један Дан мрмота.

Repeat

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s