Ово није текст о Шешељу

Пола године је прошло од доласка Војислава Шешеља назад у Србију. Од тада, Шешељ не престаје да шокира целу Србију својим, као и увек, бритким језиком. Почев од оних фамозних конференција дан-два после његовог доласка. И будимо реални, тада је изјавио неке прилично морбидне ствари. Од тада, цео аудиторијум ком се Шешељ обраћа свео се на пратиоце његовог Твитер профила и гледаоце ‘Ћирилице’ Хепи телевизије у којој је он једном приликом био гост.

Војислав Шешељ је пре свог одласка у Хаг заступао одређену политику. О каквој политици је реч, није битно. Слагали се ви или не са том политиком она је у своје време имала огроман број поштовалаца.

Сетимо се повратка господина Шешеља из Хага.

Сетимо се дочека на аеродрому и сетимо се митинга у центру Београда.

Људи који су дошли на дочек долазили су из више разлога. Неки су били чланови Радикалне странке, неки су били поштоваоци лика и дела господина Шешеља а неки су једноставно на овај начин хтели да изразе протест према садашњој власти.

Али није то циљ овог текста. О томе неки друг пут.
Овај текст, у ствари, и нема никакав посебан циљ већ за сврху има то да покаже како политика јако варљив занат. Просто речено: ‘тко би гори, ето је доли, а тко доли гори устаје’.

Дакле: круг власти!

Упорно помињем Шешеља јер је он најсвежији пример, ако не и најбољи, овог феномена који покушавам да објасним. Приметио се известан недостатак подршке народа према Војводи од његовог повратка. Кад је био на врхунцу своје моћи имао је армију људи који су га подржавали, њега и његову политику, која је, реално, била прилично коректна за тадашње време и стање у држави. Спознајом Ђинђића, народ је почео да осећа гнушање према тадашњим радикалима.

Али сада, када се вратио, сви користе неке фразе и флоскуле типа ‘И ако се не слажем са политиком коју је водио, поштујем то што је радио и што је преживео у Хагу’. Као да подржавање В. Ш. са собом вуче неку огромну моралну одговорност.

Исти случај био је и са Слободаном Милошевићем. Сви су учествовали у тим чувеним демонстрацијама. Сви су бацали молотовљеве коктеле на зграду Скупштине. Сви су возили булдожере и тако даље. А ко је онда тог Слобу ставио ту? Немогуће да је он све то сам постигао.

Једно питање за све: Ко је онда Војводи обезбеђивао толику подршку и толике гласове када се данас нико више не слаже са политиком коју је он водио? Где су сада сви ти људи?

У ДС-у? Основали нову странку (СНС) са Томом и Вучићем? Небитно, није ни први ни последњи пут да се догађају овакве ствари.

Тако ће бити и са Вучићем и са онима који подржавају његову политику. И ова ера мора да прође, на нама је да видимо да ли ћемо опет исту грешку да направимо…

Једно је засигурно: последњих 25 година српска политика је јад и беда, депонија моралних наказа, али такође и један велики трули колач од ког свако хоће део.

Не мари за трулеж и буђу, и онако нисмо навикли на боље. Кад је џабе и сирће је слатко…

Шта ти преостаје да урадиш?

1_ludjacka-kosulja

Да одеш на дууугачак одмор.

Уздравље!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s