Бошко Обрадовић за Мртав угао: Будимо нереални – тражимо могуће!

Јавни дуг Србије на историјском максимуму, смањене плате и пензије, ММФ нам диригује цену струје, долазак Тонија Блера на место саветника у Влади Србије, само су неки од разлога због којих Покрет Двери 21. марта у 13 часова организује протест испред зграде Владе Србије.
О значају овог протеста, о томе колико је важно учешће сваког незадовољног грађанина и зашто би млади требало да се нађу у „првим борбеним редовима“, поразговарао сам са Бошком Обрадовићем, чланом старешинства Српског Покрета Двери.

боле-интервју

Видимо да покрет Двери спрема велики протест 21. марта. Поводом тога, како тумачите изјаву Зорана Живковића да “Србија може то још једном“? (Поводом отварања изложбе „Ниш – протести 1996-2000“)

-Покрет Двери у суботу, 21. марта организује први протест против Вучићеве и Блерове Владе Србије – испред зграде Владе у Београду (Немањина 11) у 13 часова. Сви они који су незадовољни овом влашћу, без обзира на партијску припадност – добро дошли су да нам се придруже у покретању процеса смене Владе Србије и изазивања ванредних републичких избора. Ово се посебно односи на све грађане Србије који су против даљег придруживања Србије ЕУ и НАТО, који не желе да ММФ одлучује о цени струје у Србији, који су против смањења плата и пензија, који се противе продаји Телекома и залажу се за већу сарадњу са Русијом, заштиту презадужених породица и ослобођење медија. Међу њима свакако не видим Зорана Живковића, вишеструког агента западних интереса, који мисли све исто што и Вучић, само се нуди да још више и боље служи Западу него што то Вучић тренутно чини. Он је сигурно спреман да са старим друштвом још једном диже револуцију по налогу западних амбасада, али Двери нису из те приче. Ми ћемо Вучића рушити са нашим народом који је ојађен и преварен од стране ове власти, а не са западним амбасадама.

Има ли г-дин. Живковић право да позива народ на протесте, могло би се рећи да је ту прилику већ једном искористио?

-Зоран Живковић је све – само није Нова странка. Он је рекао све што је имао и урадио све што је знао. Он је политичка прошлост. Доста нам је свих тих излизаних, потрошених и рециклираних ДОС-оваца и економских убица који су нам упропастили државу и привреду од 5. октобра 2000, а сада поново покушавају да се наметну, користећи оправдано и све веће незадовољство народа Вучићевом влашћу.

Да ли се опозиција још увек може тражити у левици или је левица прилагођена нео-либерализму изгубила смисао свог постојања? Да ли се модерно друштво плаши да потражи опозицију међу странкама десног крила?

-Подела на левицу и десницу је одавно превазиђена. У Србији се политичка сцена дели на оне који су спремни да зарад пута у Европску Унију жртвују и рођеног оца и мајку, и оне који сматрају да ЕУ има алтернативу. Са једне стране су сви они (СНС, СПС, ДС, НДС…) који су за ЕУ и НАТО по сваку националну цену, за даље задуживање државе код страних кредитора, за даљу распродају природних и привредних богатстава Србије и непрестано слушање наредби ММФ-а, а са друге стране су Двери и патриотска опозиција Србије која сматра да домаћи економски интерес мора коначно доћи на прво место, а интереси странаца у други план. И то вам је кључно питање левице и деснице у Србији: ми смо истинска левица јер на овај начин штитимо интересе домаћег радника и привредника, борећи се против експлоатације Србије од стране међународних крупног капитала, али смо и истинска десница јер се неодступно боримо за независност и слободу наше државе и народа, као и поштовање наших традиција.

Какво је Ваше мишљење о стању ствари у народу? Има ли народ снаге за устанак?

-Тачно је годину дана од прошлогодишњих ванредних републичких избора. Мислим да је прошло довољно времена да грађани схвате да је СНС највећа политичка превара у новијој историји Србије. Толике размере бахатости, нестручности, неспособности и кршења предизборних обећања до сада нису виђене. Отишло се у потпуну предају Косова и Метохије склапањем антиуставних тзв. Бриселских споразума, Владу Србије саветује и води осведочени ратни злочинац Тони Блер док је Александар Вучић само портпарол те Владе, у њој се питају министри који су директно постављени од стране Светске банке, ММФ-а, Трилатералне комисије и Сорош фонда из којих су и дошли у Владу Србије. Ако економска и социјална катастрофа у којој се налазимо није разлог да сви устанемо на протесте против ове власти – онда у реду.  Што је до Покрета Двери, ми смо учинили. Нема више чекања – време је за организован отпор Вучићевом режиму и Двери су кренуле у конкретне активности. Дубоко верујем да у народу има снаге, али да се чека да га неко нов поведе. Покрет Двери је финансијски и медијски цензурисан и до народа тешко долази оно што ми причамо и радимо, али и тај медијски мрак, који никада није био већи, ускоро мора пасти.

Да ли се најављени протест може посматрати као почетак ‘српског пролећа’?

-Наш протест је само први корак у борби за смену ове штеточинске власти. Изаћићемо са више захтева који ће означити календар наших активности и протеста по свим оним питањима где ова власт ради на штету народа и државе. Један од таквих догађаја којима се морамо супротставити свакако је најављена НАТО конференција у Београду или продаја Телекома. Покрет Двери ће подржати и све друге аутентичне протесте против ове власти, попут оправданих захтева просветних радника у штрајку или пољопривредних произвођача који су убијени укидањем царина на увоз стране робе. Бићемо свуда са побуњеним народом против ове власти, а и сами позивамо народ на наше протесте. Једино што нећемо дозволити то је да се под маском народног незадовољства поново као некаква опозиција намећу Бојан Пајтић и слични „жутиˮ преваранти.

побуна2

Имате ли неку братску поруку за разочаране?

-Ако нисте били очарани Александром Вучићем, Томиславом Николићем и Ивицом Дачићем – нема разлога ни за разочарење. Све време смо знали и говорили да се ништа неће променити ако уместо катастрофалног Тадићевог режима дођу нови јањичари. Сада је само ствар у томе да се артикулише Нова српска опозиција, на којој ради Покрет Двери као стожер око кога се окупљају ДСС, истакнути српски интелектуалци и друга удружења и локалне групе грађана које желе да се понуди истинска алтернатива овој власти. Дакле, не да се поново само промени власт, а остане исти систем који служи интересима страних банака и компанија. Двери, као они који имају поверење грађана јер никада нису били на власти и ничим се нису компромитовали за ових 16 година постојања и рада, представљају ту преко потребну смену политичких генерација, и по томе нас грађани препознају као нову наду и тачку сабирања Нове српске опозиције.

Има ли, помало апатична, српска омладина снаге и енергије да понесе и поднесе још једну револуцију?

-Српска омладина делује као незаинтересована и апатична, али то није и не мора бити тако у дубини душе. Српској омладини треба новог одушевљења, нових идеја и нових људи за којима вреди поћи. То сигурно нису ови интелектуални и политички манекени које гледамо последњих деценија и који су погазили све своје идеале и уверења. Уосталом, нема промена, уздизања и преображаја без младих људи, њихове енергије и пожртвовања којима нису склоне старије генерације.

Да ли Ваш покрет допушта младима слободу изражавања и иницијативу?

-То је питање за Омладину нашег Покрета. По оценама бројних стручњака, Покрет Двери је имао најкреативнију и најбољу, иако најсиромашнију, изборну кампању на интернету и 2012. и 2014. године. То не би било могуће без огромног ентузијазма и креативности наших омладинаца. Користим се приликом да им свима на томе честитам и да их позовем да узму још већег учешћа у нашем Покрету. Они су будућност Двери и Србије.

Да ли је Православље довољно заступљено у животима младих? Мислите ли да су млади почели национално да се освешћују?

-У једном свом чувеном тексту Свети Владика Николај (Велимировић) је записао да је у српском народу омладина увек била „први добровољац вере Христовеˮ. Погледајте само неке од примера најважнијих омладинаца српске историје: Растко Немањић са 17 година одлази у Свету Гору и тиме опредељује смисао српске историје у духовном правцу, деспот Стефан Лазаревић са 17 година преузима на управљање уништену и окупирану Србију после Косовског боја, Петар II Петровић Његош са 17 година наслеђује и црквену и државну власт над Црном Гором, 1300 каплара у тим годинама пролазе убрзани војни курс и одлазе на ратиште у Првом светском рату, а момци истих година 1998. и 1999. године на редовном одслужењу војног рока чине херојска дела одбране Србије од шиптарске и НАТО агресије на Караулу Кошаре на Косову и Метохији.

Млади и данас чине највећи проценат верника на богослужењима, као и национално освешћених људи у Србији. Нису успели да измене свест комплетне наше омладине. У томе је и наша нада.

Како, по Вашем мишљењу, популарна култура утиче на свест младих?

-Шта уопште значи популарна култура? Ако су то турске серије, „Паровиˮ, „Фармаˮ, „Мењам женуˮ, „Велики братˮ и „Тренутак истинеˮ – одбацујем такву културу и не желим да будем културан по овим узорима. За мене је популарна култура „Тежина ланаца 2ˮ Бориса Малагурског, „Државни посаоˮ, „Надреална ТВˮ Нелета Карајлића или Njuz.net.

Зашто би млади требало да се прикључе Дверима?

-Двери су покрет младих људи и млад политички покрет, који може донети то ново одушевљење за веру у Бога и Србство, као и борбу за породицу на првом месту, социјалну солидарност, економски патриотизам, подршку рађању и младим брачним паровима, подршку повратку на село и бављењу пољопривредом, ослобођењу српских медија за културно-историјске, породичне и омладинске садржаје, и свему другом што млади људи данас очекују и траже.  Двери су њихов глас и њихово одело за 21. век.

 Како променити свест младог човека да је његов глас као појединца безвредан? Да ли мислите да је кључно да се чује мишљење младих?

-Да је глас младих безвредан не би се свака власт толико плашила кад омладина изађе на улице, без обзира да ли су у питању студентски протести или демонстрације против издаје Косова и Метохије. Млади управо треба да се не плаше, већ слободно изражавају своје мишљење – обрћући наглавачке ону стару 68-осмашку студенстку паролу и дајући јој нов смисао: „Будимо нереални – тражимо могуће!“

Где би тј. у чему би могли да нађемо снагу да наставимо с борбом?    

-У вери, нади, љубави, породици, родољубљу и Покрету Двери.

И за крај, која је Ваша порука младима који су спремни да бране национални интерес наше државе?

-Немамо нити један разлог да се стидимо свога националног идентитета, своје вере, традиције, културе, историје, језика, писма… Напротив, имамо све разлоге да се поносимо припадношћу српском народу. Ми смо један стари, древни европски хришћански народ, који није велики по свом географском простирању, економској, политичкој или војној моћи, али је велики по својој историји, култури, духовности и великанима које је подарио човечанству. Зато слободно и јавно истакнимо своје национално опредељење: Србин сам и поносим се тиме! 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s