Ценз*ра

Како најбоље описати ову власт?

Толико погрдних речи и епитета могу се изрећи на њихов рачун. Толико је незадовољства међу народом. Али критике и незадовољство само ту и можете чути. Зашто?

Зато што медијска сцена у Србији изгледа као да се повампирио Јозеф Гебелс, учланио се у СНС и постао шеф медијског тима. Ситуација дефинитивно изгледа као да је његова пропаганда машинерија ступила на сцену.

С друге стране, можда је мало пооштрен Вучићев закон о информисању из 1999., само нисмо обавештени. Хтели су да нам постепено то кажу, знају да је народ осетљив на лоше вести, к’о што рече министар Вујке.

вујке

Чувени ‘закон о информисању’, уметничко дело које је настало много пре Београда на води, уговора са ММФ-ом, спашавања клинаца из воде и снега.
Најбруталнији закон који је оставио неизбрисив траг на медије у нашој држави. А ако се погледа тренутно стање медија управо кроз тај исти закон има шта и да се види.

Најважнија ствар је то да га он и припадници његове странке крше свакодневно.

Наиме, има у том закону једна ставкица која каже: “Јавно информисање је слободно и не подлеже цензури.“

Дакако слободно, али за кога? Да ли та ‘слобода’ подразумева и метак у чело после објављивања текста?

Слободни медији су они који сарађују са владајућом кликом. Не смем да именујем јер не желим да попијем тужбу као Телепромптер. Ја, обичан студент, толике паре не бих могао да скупим ни за 200 година.  Мада, поштеним радом као министар било ког ресора накупио бих ту тричаву сумицу за 4 месеца.

Водећи се овим ставом, многи новинари упадају у још један облик цензуре а то је самоцензура.

У суштини, то значи да медијски радник сам са собом мора да разграничи шта би смео у тексту да напише и кога би смео да помене, да не би било претња и батина. Ствара се осећај ‘забрањено писати истину’.

издаја

Управо ту смо у погрешној ситуацији јер би ‘манир самоцензуре’ требало да има сваки човек, али никако медијски радник.

Пази шта причаш, није ти ништа после крив новинар који је то објавио!

Али, гледајући званичне извештаје можемо закључити да цензура НЕ ПОСТОЈИ! Како и да постоји када се у узорковање узимају медији који форсирају само владајућу камарилу. И онда нема сврхе причати о цензури за чије постојање Јоханес Хан тражи доказе.

‘Мека окупација’ се разбија део по део. Било би лепо да почнемо што пре. А ако већ крећемо, почнимо од медија, оних правих и објективних, јер је информација битна. Права, слободна, нецензурисана, неискривљена, потпуна информација. Истина.

Untitled-1

Цензура одражава недостатак поверења једног друштва у себе

Потер Стјуарт

Advertisements

Једно мишљење на „Ценз*ра

  1. Повратни пинг: (Ауто)цензура и савремена демократија – Мртав Угао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s