Ој Србијо међ’ шљивама

Прочитао сам интервју са једним младим Хрватом и тo ме је подстакло да направим паралелу између тренутних друштвених клима у Хрватској и Србији, занемарујући заједничку историју. Посебно ме је заинтригирала унисоност хрватског народа пред очима света.

Нек’ је он и највећи злочинац на свету, ако је Хрват сви Хрвати ће га бранити. Или бар бити неутрални. Али га никад неће нападати.

Никад Хрват неће да допусти да му вређају Готовину или Маркача. А камоли Павелића. Биће ту неких фраза типа ‘не зна се шта је било тада’, ‘то никада није доказано’, ‘шта је било, било је’ и тако то.

triling
Никада они неће бити задрти, фашисти или нешто треће. Ни у Хрватској ни пред светом. Не! Они су домољуби и домобрани, јер, као што рекох, Хрват брани Хрвата.

А ти, мали Србине, ако желиш да дигнеш глас и да кажеш да нешто није добро за твој народ, да нешто није добро за твоју државу, одмах те прогласе за шовинисту, и то људи из ове државе а не странци, не западњаци, прво твоји!

Ако не желиш да прихватиш такозване ‘западне вредности’ ти си шовиниста, али не универзални шовиниста већ онај који мрзи запад а обожава Русију. Па си још и руски плаћеник.
Ја се унапред извињавам ‘људским правима’ али су ми руске вредности мало ближе него те ‘западне’.

И ето, у ову причу се уклапа и један реалан пример, врло свеж.
Ми у сопственој држави морамо да трпимо да нам телевизија са националном фреквенцијом емитује емисије са називом “Pad haških begunaca“, где се Векарић и Вукчевић промовишу и причају у стилу холивудских детектива, а главна звезда шоуа, као у данима славе, Борис Тадић.

niko-nije-kriv
Није проблем променити канал и заћутати на сав кич и шунд којим нас бомбардују са малих екрана. Проблем је што им то није довољно па желе још. И кад истрпиш и заћутиш они ударе још јаче. Ту више није у главној улози губљење стрпљења већ губљење националног идентитета.

Све ово изгледа као једна јака јавна провокација.

Ех Србијо, морална сиротињо.

Искрено, морам признати, љубоморан сам на те Хрвате. Таква је клима створена у друштву њиховом. Можда ће се међусобно псовати и пљувати али кад дође ред да се удари на неког трећег, е ту ће скупа ударити јаче него икад пре. То је за пример, и ако их не волимо.

А ми? Ми се још крвимо око тога да ли смо четници или смо комунисти 70 година касније… А заборављамо најважнију и најјачу црту од свих: сви смо ми Срби! Треба то схватити. Ако сами себи не помогнемо нико други нам неће помоћи. Само да то не схватимо прекасно.

“Промена никада не пропада зато што се дешава прерано, већ зато што се дешава прекасно.“

Сет Годин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s