Кад, ако не сад?

Иако ми је тек двадесет година (неки би рекли ‘већ’) живео сам у три државе а да се нисам мак’о из свог родног места и видео сам све најгоре што српска политика има да понуди. Хвала Богу или здравом разуму што ништа од тога нисам покупио.

Неки су у двадесет година већ радили своје послове а ја седим овде и филозофирам. Шта ћу, једноставно, такав сам пут одабрао. Одабрао сам да читам и да учим. Лудо у данашње време, зар не? Није ово пуко филозофирање. Ово је способност за разликовање добра и зла.

Лоше је трпети нечију силу за вратом. Зашто то морамо? Па ако је неко власт није Бог. Мада деистички синдроми су опасно ударали на наше властодршце последњих 50 година.

Неки би помислили да вршим пропаганду и да млатим празну сламу јер су се једна средовечна Српкиња или Србин нагледали свакојаких политичких опција. Од краља, маршала, једнопартијских система, вишепартијских избора па све до садашње модерне диктатуре под шифрованим именом ‘дЕУмократија’.

Да, све је то истина. У суштини ја ништа ново нисам рекао. Али осећам да имам дужност да кажем неке ствари.

Није моје да претерано паметујем, млад сам и неискусан, нисам много тога прошао у животу али са мог становишта чини се да је сваким даном све горе. Одавно српски народ није био у тежој ситуацији. Беспарица влада. Беспарица убија.

Иста та беспарица ствара расколе међу људима, у породицама и у браковима. Криза се осећа у свим порама живота.

Беспарицу ствара беспослица. Није истина причати да су људи лењи. Људи по природи нису лењи. Потребан је само добар подстицај. Подстицај у виду пристојне плате од које ће жена или човек издржавати своју породицу. Да ли је ово много?

Немогуће да је много. Људи само траже оно што зараде, људи само желе да наплате свој зној, своју муку.

Вратиш се мртав уморан са посла, укључиш тв да побегнеш од реалних животних проблема а тамо те чекају идиоти који ти причају како сваким даном све боље живиш, како су ти смањили и то мало муке од плате да би ти плата била још већа (највећа будалаштина од свих), како продају све што смо као држава градили годинама у назад, како ти разни крволоци кидају део по део државе. Смучило ти се да те праве будалом више.

твкратија

Трудиш се да не опсујеш исту ту државу. Знаш колико се гинуло и колико се ратова водило за исту ту државу која је у неким тренуцима била и мајка и маћеха а у суштини је једина коју имамо, најбоље и увек славна. И ако у суштини да не би псовао Србијицу већ те идиоте који глуме вишу силу.

Jа не проживљавам овај сценарио али могу да замислим како је људима који исту муку муче сваког дана. Један једини задатак: преживети!

Руку на срце, много је тешко, кажу да од овога горе не може. Не желим да будем песимистичан али мислим да нас од тоталне анихилације и пропасти деле пар корака. Уз овакву власти и потезе које та власт прави прескочићемо и тих пар корака.

Беспарица и беспосленост воде у кризу. Криза може а сигурно и хоће да одведе људе у тоталитарни систем. Лево или десно? Комунизам, анархизам или фашизам? Све лоше опције. Ни лево ни десно већ право у месо!

Народ је снага. Народ је моћ. Народ који размишља. Мислећи народ, а не народ који попут оваца блејећи иде на клање.

Треба упамтити једну јако битну ствар: Народ не треба да се плаши власти, власт треба да се плаши народа.

Из овог хаоса само је један излаз: устанак!

Advertisements

Једно мишљење на „Кад, ако не сад?

  1. Повратни пинг: Окупација у 3 чина | Мртав Угао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s